Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Časne verige, dan kada je kralj Irod okovao Svetog apostola Petra.
Dugo godina je čuvan i ubrus kojim su vernici brisali Svetog Pavla tokom mučenja, ali je on kasnije ipak izgubljen. Takođe, u našem narodu postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik, a jedno se čak vezuje i za našeg najvećeg svetitelja, Svetog Savu.
U mnogim mestima Srbije, Verige se smatraju velikim praznikom i za njega su vezani mnogi običaji i verovanja. U Popovom polju Srbi na taj dan ne rade teže poslove, a žene poste. U Gornjoj Pčinji praznuju ovaj dan zbog grada.
Na Kosovu i Metohiji praznuju Verige da ne bude kuge, stočari da stoka napreduje, i pre zore zahvate nenačetu vodu na izvoru i sa njom prskaju stoku. Ratari to isto rade sa žitom u košu, da bi zdravo izgurali zimu do kraja. Na ovaj dan zveri ne napadaju ljude, i ne šiju se odela. Ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Po narodnom verovanju od Verižnica (Časnih Veriga) nastaje blaže vreme, jer Bog usijanim verigama počinje da zagreva zemlju. U mnogim mestima, Verige se smatraju za veliki praznik.