Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Zadušnice, dan koji je posvećen molitvi za umrle srodnike i prijatelje.
Na dan Zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos na kom sveštenik vinom preliva žito. Posle službe se ide do grobova pokojnika. Tamo se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito koje podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u mraku, nego u svetlosti Sunca. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zaceljuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove, koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
Uoči Mesnih poklada, pred Časni (Vaskršnji) post su zimske, pred Duhove ili Svetu trojicu (pedeseti dan po Vaskrsu) su duhovske ili letnje zadušnice, u subotu pred Miholjdan (uvek se praznuje 12. oktobra) su miholjske i pred Mitrovdan (8. novembra) su mitrovske ili jesenje zadušnice.
Osim Zadušnica, SPC je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan po Vaskrsu, kao dan koji se takođe posvećuje spomenu na umrle.
Prema narodnim običajima, tog dana se uređuju grobovi, a na humkama se ostavljaju crvena jaja, kao simbol vaskrsenja i večnog života.