Da li deca koja ranije nauče da čitaju imaju prednost zbog koje će bolje proći u školi ili su potencijalno izložena pritisku, u vreme kada bi trebalo da uživaju u slobodi, ili uopšte nije važno u kom uzrastu dete nauči da čita i piše – večite su dileme roditelja.
Prioritet treba da bude podsticanje interesovanja i bliskosti sa rečima, pomoću priča, pesama koje pomažu deci da zapamte zvukove koje proizvode reči, kao i da prošire vokabular, dok su knjige naročito važne za sticanje bogatog lingvističkog iskustva, a to za uzvrat pomaže deci da obogate i prodube svoj fond reči, jer mnoga deca koja kreću u školu, zaostaju u jezičkim veštinama.