Pravoslavni vernici danas slave Veliku subotu, drugi dan od raspeća Isusa Hrista i dan uoči njegovog vaskrsenja. Velika subota se praznuje u molitvi, miru i tišini, kao dan žalosti za raspetim Hristom, kada je njegovo telo ležalo položeno na grobu. Veliku subotu još zovu i ,,strasna subota“, ,,zavalita subota“ ili ,,dugačka subota“, da bi se opomenulo na duge Hristove muke na raspeću. Hrišćani veruju da je na ovaj dan Hristovo telo boravilo na grobu, dok je njegov duh bio u Adu. U isto vreme, Isus je na prestolu bio sa Ocem i Duhom, zato što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice.
Postoji verovanje da na Veliku subotu treba uraditi sve poslove i pripreme za doček velikog praznika. Čisti se i rasprema kuća, priprema hrana, garderoba, farbaju jaja pre izlaska sunca. U nekim krajevima se mesi specijalna vrsta hleba sa bosiljkom, kao i manji kolači.