Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. oktobra obeležavaju praznik Začeća Svetog Jovana Krstitelja, dan koji podseća na to da za iskrenu veru i Božju milost nikada nije kasno, te da su čuda uvek moguća.
Ovaj praznik posvećen je sećanju na čudesno začeće Jovana Preteče, proroka koji je kasnije krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Prema Svetom pismu, Jovanovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i njegova žena Jelisaveta, bili su veoma pobožni i pravedni ljudi, ali su doživeli duboku starost bez dece. U to vreme, nemati potomstvo smatralo se nekom vrstom Božje kazne, zbog čega su često bili izloženi prekorima okoline.
Ipak, oni nikada nisu gubili veru niti su prestali da se mole. Njihove molitve su uslišene kada se Zahariji u hramu javio arhangel Gavrilo i objavio mu da će Jelisaveta roditi sina koji će se zvati Jovan. Pošto je Zaharija, s obzirom na njihove godine, posumnjao u reči anđela, onemeo je i ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta, kada je na tablici ispisao ime Jovan.
Ova biblijska priča postala je simbol nepokolebljive vere i nade koja ne odustaje čak ni onda kada se stvari čine nemogućim.
U srpskom narodu praznik Začeća Svetog Jovana Krstitelja duboko je ukorenjen i nosi posebna verovanja, prvenstveno vezana za porodicu i decu. Dan za molitve roditelja: Veruje se da je ovo dan kada svi roditelji treba da se pomole za zdravlje, sreću i mir svoje dece. Nada za one koji žele potomstvo: Zbog priče o Zahariji i Jelisaveti, ovaj praznik je posebno važan za bračne parove koji se bore sa sterilitetom i žele da dobiju dete. Veruje se da iskrena molitva na današnji dan donosi blagoslov, te mnogi parovi obilaze manastire i crkve posvećene Svetom Jovanu. Mir i praštanje: Kao i na većinu velikih praznika, izbegavaju se teški fizički poslovi, a akcenat se stavlja na mir u kući, praštanje i suzdržavanje od bilo kakvih svađa i loših misli.