Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.Badnji dan ime je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.Uz pečenicu i Badnjak, unosi se i slama koja se posipa po celoj kući.
Badnji dan i Božić nerazdvojni su, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Narodni običaji oko Badnjeg dana stari su vekovima i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo.Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog. Prema verovanjima i na Badnji dan ništa ne treba iznositi iz kuće.Na Badnji dan u pravoslavnim hramovima se služi liturgija, kao i večernja služba sa nalaganjem badnjaka.