Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju početak nove crkvene godine i slave Svetog Simeona Stolpnika – velikog čudotvorca, koji je danonoćno stajao na stubu i molio se.
SPC, kao i još neke pravoslavne zajednice širom sveta koje poštuju julijanski kalendar praznuju danas Crkvenu novu godinu, kada počinje novi godišnji ciklus prizivanja molitvenog zastupništva svetih po minejskom, mesečnom, bogoslužbenom krugu. Prema običajima, na današnji dan, kada se slavi i Sveti Simeon Stolpnik, počinje jesenja setva.
Simeon Stolpnik je rodom Sirjanin. Roditelji su mu bili seljaci, a u 18. godini je pobegao od kuće i zamonašio se. Tokom monaškog života sebe je stavljao u muke – postio je stalno, ponekad i po 40 dana bez prestanka. Sveti Simeon Stolpnik odlučio se i na težak podvig – život na stubu (stolpu), po čemu je i nazvan i Stolpnik i tako je živeo. On je danonoćno stajao na stubu u neprestanoj molitvi i postu. Prvi stub na kome je stajao bio je nešto niži od tri metra, nakon čega su mu podgili na pet i po metara, pa na 10, i tako do 16 metara (36 lakata). Sveti Simeon Stolpnik je pretrpeo mnogobrojne napade demona dok je bio na stubu pobedivši ih molitvom. Tako se stvorio svetitelj koji je mnoge iscelio svojim rečima i molitvom. Oko njegovog stuba počeli su da se okupljaju bolesni, robovi, carevi, ali i bogataši. Sveti Simeon Stolpnik je svima pomogao, i odvraćao je ljude od jeresi. Prema predanju, pored njegovog stuba došla je i jedna zmija, pa su se ljudi plašili da dođu. Zmija je mirno živela pored njega. Zmiji je jedan dan u oko upao trun, a Sveti Simeon Stolpnik se sažalio na zmiju i izlečio je, nakon čega je zahvalno otišla.
Smatra se prvim stolpnikom u hrišćanstvu i velikim čudotvorcem. Živeo je 103 godine, a upokojio se u septembru 459. godine. Njegove mošti nalaze se u crkvi u Antiohiji (Antakija, Turska). Na danšnji dan gleda se i kakav je mesec, ako je mlad – žito će dobro roditi, ali biće rodna i cela godina.