Danas pravoslavni svet sa dubokim poštovanjem obeležava dan jednog od najvoljenijih savremenih svetitelja – Svetog Nektarija Eginskog, zaštitnika bolesnih, potlačenih, nepravedno osuđivanih i svih koji nose svoje muke tiho, u srcu.
Rođen u Trakiji, tokom života iskusio ono što je kasnije čudesno lečio u drugima – siromaštvo, nepravdu, ogovaranja, izdaje, poniženja. Bio je episkop, teolog, pisac, nastavnik, a iznad svega duboko skroman i blag čovek. Ipak, najviše će ostati upamćen po čudima koja su počela još za njegovog života i, kako vernici svedoče, traju sve do danas. Zbog toga je, mimo crkvene prakse, u narodu nastao niz običaja koji se sprovode na dan upokojenja ovog velikog svetitelja. Upravo zato ga Grci vole, poštuju i smatraju „svojim nebeskim zaštitnikom“ jednako kao što Srbi poštuju Svetog Vasilija Ostroškog. I baš kao ka Ostrogu, vernici iz celog sveta, uključujući i velki broj verujućih Srba, svake godine hrle na Eginu, na mesto gde je Sveti Nektarije živeo, molio se i gde počivaju njegove svete mošti. Na dan Svetog Nektarija u mnogim crkvama sveštenici čitaju imena bolesnih, jer je svetitelj poznat po blagodatnoj pomoći ljudima koji trpe bol i ozbiljne bolesti. Vernici donose cedulje s imenima svojih bližnjih. Ulje iz kandila u manastiru Svetog Nektarija na Egini smatra se velikim blagoslovom. Vernici ga mažu na čelo ili bolno mesto uz molitvu, kao izraz vere i nade u Božju pomoć po molitvama svetitelja. U našem narodu je postao običaj da se akatist Svetog Nektarija čita devet dana uzastopno. To je vernička praksa koja se proširila zbog velikog poštovanja prema ovom svetitelju.