RADIO-TELEVIZIJA ŠUMADIJA - ARANĐELOVAC - 034 723 886

Razgovori pod lipom Danka Popovića

14021702_844476005686678_2889493533496813195_n

U okviru književne manifestacije „Razgovori pod lipom Danka Popovića“ koju zajednički organizuju Smotra umetnosti “Mermer i zvuci”, Narodni muzej u Aranđelovcu i Udruženje poštovalaca Danka Popovića, u petak, 26.avgusta  u 20h, biće dodeljena nagrada “Danko Popović” ovogodišnjem laureatu, književniku Vuletu Žuriću , za roman „Republika Ćopić”.

O delu će govoriti prof.dr Jovan Delić i Aleksandar Jovanović.

U nastavku programa biće održano predstavljanje knjige prof Milorada Pavlovića  „Teški dani“, koja sadrži komentare Danka Popovića.

Na predstavljanju dela, koje je prvenac u izdavačkoj delatnosti Udruženja poštovalaca dela Danka Popovića, govoriće Nevenka Đorđević Matijević, predsednik udruženja, Predrag Ilić, istoričar i direktor Instituta arhive Šumadije u Kragujevcu i Zorica Petrović, viši kustos Narodnog muzeja.

Odlomke iz dela nagrađenog pisca i dela prof.Milorada Pavlovića čitaće dramski umetnik Zdravklo Maletić.

Mlađe generacije danas gotovo i da ne znaju ko je bio Danko Popović. Rođen 1928. u Aranđelovcu, završio je pravni fakultet i od šezdesetih godina počeo je da objavljuje priče i romane. Njegov opus čine knjige kao što su „Čarapići”, „Kuća Lukića”, „Oficiri”, „Svinjski ujed”, „Konak u Kragujevcu” itd. Odlikovala ga je jednostavna, smirena, nepretenciozna rečenica kojom je na čudesan način uspevao da otvori vrtloge životne dinamike, emocija i tragičnosti. Stalna opsesija je razumljivo preispitivanje novije srpske istorije, drama i stradanja, zabluda i nada srpskog čoveka u poslednja dva veka.

Danko je i na drugim poljima ostavio značajan trag. Po njegovom scenariju Đorđe Kadijević je 1983. snimio izvanrednu televizijsku dramu „Karađorđeva smrt” uvodeći legendarnu glumačku podelu sa Berčekom kao Milošem i Nikolićem u ulozi Karađorđa, koju će tri godine kasnije samo preneti u serijal o Vuku Karadžiću. Radio je i scenarija za nekoliko filmskih ostvarenja od kojih je najpoznatiji „Hajduk” Aleksandra Petkovića iz 1980, nastao po motivima proze Svetolika Rankovića.

Čitavo ovo značajno stvaralaštvo pomalo nezasluženo ostalo je u senci dela koje se otelo od pisca i postalo monumentalni, testamentarni spomenik stradanjima i nadama srpskog naroda u dvadesetom veku – u „Knjizi o Milutinu”. Ova duboka i bolna hronologija srpskih stradanja u prošlom veku, pisana iz vizure srpskog seljaka Milutina, pojavila se 1985. u doba kada je titoistički jugoslovenski vid komunizma uveliko trulio i kada su Srbi bezobrazno počinjali da razmišljaju o svojoj sudbini, zabludama i greškama. U vrtlogu nastajućih jugoslovenskih turbulencija običan narod je prigrlio Milutina kao svojevrsni manifest slobode. Ovo je najprodavanija knjiga srpskog autora koja je samo u SKZ-u doživela 36 izdanja, a procenjuje se da je ukupno prodato više od 300.000 primeraka!