Deca su pametna mala bića, brzo i lako uče i pamte, što roditelje često ume da zavara, pa se prema njima ponašaju kao prema odraslima, a ne kao prema deci.
To se najbolje vidi kroz primere u komunikaciji kada roditelji pričaju sa mališanima kao sa sebi ravnim. Naravno, ističe se da roditelji ne treba da „tepaju” i koriste „bebeći“ govor, već da pričaju tako da ih dete stvarno razume i da može da prati tok komunikacije. Jedno od važnih pravila je da se koriste reči koje želite da i dete koristi. Izvoli, hvala, molim, izvini, dobar dan, do viđenja…, su reči koje želimo da govore i naša deca.