Fethulah Gulen kojeg turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužuje da je inspirator neuspelog vojnog puča u noći između petka i subote, ličnost je koju je ugledni američki magazin „Tajm“ pre tri godine uvrstio među 100 najuticajnijih intelektualaca u svetu. Gulen je ipak nakon neuspelog vojnog udara osudio akcije i negirao svoju ulogu u njemu.
Oni koji ga poznaju tvrde da prema njemu niko ne može da bude ravnodušan. Dok ga jedni vole i dižu do neslućenih visina stvarajući od njega kult drugi ga pogotovo nakon njegovog sukoba sa Erdoganom otvoreno mrze.
To međutim nije smetnja da njegov Hizmet pokret beleži stalni rast i prema rečima stručnjaka postaje ogromna i moćna „politička korporacija“ odnosno panislamistička organizacija.
Najčešće ga opisuju kao harizmatičnu osobu čije škole su prisutne u celom svetu a u kojima on školuje mlade moderne muslimane umerenih usmerenja koji ne gube kontakt sa svojom verom.
Prema mnogim mišljenjima, Gulen predstavlja modernog turskog prosvetitelja.
Nekada veoma blizak Erdoganu sada je njegov najveći protivnik. Do njihovog razlaza veruje se došlo kada je Gulen shvatio da aktuelni turski predsednik oblikuje zemlju prema sebi samom po principu, Turska to sam ja.
Gulenov projekat osnivanja privatnih obrazovnih institucija počeo je 1980. godine kada je vojska izvela jedan od udara s ciljem zaštite sekularnih tekovina Kemala Ataturka.
On je pozdravio taj udar izveden od iste one vojske koja je njega samog hapsila devet godina ranije.
Od 1999. živi u SAD gde je otišao „iz zdravstvenih razloga“ i više se nikada nije vratio u domovinu. U SAD živi u svojevrsnom egzilu.
Iako se mislilo da će to biti i kraj njegovog projekta, Gulen je postajao iz dana i dan sve moćniji ne samo u Turskoj već u celom svetu a posebno u Nemačkoj gde je otvorio na stotine škola za tursku dijasporu.
U poslednje dve i po godine u Turskoj su krenula masovna hapšenja Gulenovih ljudi ili onih za koje vladajući režim oceni da su pripadnici tog pokreta.
Iako Erdogan danas tvrdi da nikada nije imao neku veliku podršku Gulena, izborni rezultati koje je AKP ostvarila na poslednjim izborima jasan su pokazatelj da turski predsednik nije u pravu.
AKP je u poslednje dve godine izgubila oko 10 posto podrške, što pretvoreno u političku matematiku znači nekoliko miliona glasova.
Inače, nakon više od 30 godina rada na razvoju pokreta Hizmet danas raspolaže sa stotinama fakulteta i hiljadama škola i drugih obrazovnih institucija u preko 100 zemalja sveta, među njima i BiH.
Pod kontrolom ljudi bliskih Gulenu u BiH nalaze se Tursko-Bosanki koledž, Burdž Univerzitet, Studentski dom na Ilidži, sedmični list Novo vrijeme, i prema nekim informacijama, turistička agencija Fidan.
U vlasništvu pokreta Hizmet i ljudi bliskih Gulenu u Turskoj su mnoge privredne kompanije, među kojima su najpoznatije jedna od vodećih turskih banaka Asya Bank, jedan od najčitanijih turskih listova Zaman, koji je Erdogan nedavno hapšenjem glavnog urednika potčinio svojoj vlasti, televizija Samanyolu, dok je prema pisanju turskih medija pod Gulenovom kontrolom i TUSKON (Udruženje preduzetnika i industrijalaca Turske).
Gulen je stekao veliku popularnost na Zapadu zbog kako se veruje svojih pomirljivih tonova, jasne osude terorizma, vrlo dobrih odnosa s predstavnicima drugih verskih zajednica.
Sastao se svojevremeno i sa Papom Jovanom Pavlom II, grčkim patrijarhom Vartolomejem i izraelskim sefardskim rabinom Elijanom Doronom.
Škole u njegovom vlasništvu u Turskoj smatraju se za najbolje. Učenici već od prvog razreda uče engleski jezik uporedo s turskim, dok sam Gulen smatra da studiranje prirodnih nauka poput matematike, fizike i hemije predstavlja služenje Bogu.
Kritike zbog odnosa prema ženama
Ipak postoji i druga strana medalje, tvrde oni koji Gulena ne simpatišu previše.
Nastavnici koji su ranije radili u njegovim školama širom Turske tvrde da je odnos prema ženama u njegovim školama jako loš, odnosno da nastavnice i profesorke nemaju nikakav uticaj na administrativne odluke dok su devojčice od šestog razreda i starije potpuo odvojene od dečaka čak i tokom pauza za užinu.
Erdogan je već najavio da će zatvoriti više privatnih škola koje prenose Gulenovo učenje.
Poznavaoci prilika veruju da niz hapšenja visokih činovnika u Turskoj ima veze sa obračunom Erdoganove partije i Gulenovog pokreta.
Inače, Gulen retko prima goste u svoju dobro čuvanu kuću u Sejlorsburgu u Pensilvaniji.
U martu ove godine Gulen je dao intervju listu Moskovski komsomolac gde je govorio o krizi između Rusije i Turske ali i o demokratiji, ISIS-u i terorizmu.
Autor ovog intervjua za Gulena kaže da ga mnogi smatraju jednim od najuticajnijih ljudi današnjice.
Govoreći o demokratiji Gulen je rekao da ukoliko demokratija znači pravo, pravdu, poštovanje prava drugih ljudi i toleranciju prema drugačijim ljudima, onda je nemoguće zamisliti demokratiju bez islama.
A na pitanje o terorizmu Gulen kaže da on postoji među pripadnicima svih religija i među hrišćanima i među Jevrejima.
Međutim, što se tiče terorizma koji nastaje u okvirima muslimanskog sveta, razloge za to možemo tražiti u pogrešnom razumevanju islama i nedostacima u njegovoj praktičnoj primeni, rekao je Gulen i dodao da bi SAD i Rusija mogle dati značajan doprinos toj borbi.
Fetulah Gulen izjavio je danas da „kategorički odbacuje optužbe da je imao ulogu u pokušaju puča“ protiv Erdoganove vlasti.
„Kao neko ko je propatio tokom više vojnih pučeva, posebno je uvredljivo da budem optužen da imam bilo kakve veze sa takvim pokušajem“, saopštio je Gulen, a preneo Rojters.
izvor – Tanjug